Prva medicinska pomoć pri utapanju

Uvod: znanja koja spašavaju život na putovanjima

Odmor pored mora, jezera ili bazena znači slobodu i nova iskustva. Istovremeno, voda ne prašta greške: grčevi, rip struje, nagle promene dubine, umor ili alkohol mogu za nekoliko sekundi stvoriti kritičnu situaciju. Kurs prve medicinske pomoći kod utapanja uči kako da delujete jasno i bez panike kada se računa svaki minut.

Zašto je ovo važno baš turistima

Tokom putovanja ulazimo u nepoznate akvatorije i oslanjamo se na sopstvene odluke. Poznavanje algoritma prve pomoći pre dolaska hitne pomoći — to je stvarni alat bezbednosti za vas, decu i prijatelje.

• Nepoznati uslovi: reljef dna, rip-kanali, talasi, plima/oseka.
• Ograničena pomoć: udaljene plaže, jezička barijera, duže vreme reagovanja službi.
• Aktivnosti sa povećanim rizikom: SUP daske, kajaci, jedrenje, snorkeling, ronjenje, akvaparkovi.

Šta donosi kurs prve pomoći kod utapanja

Dobijate korak-po-korak algoritam i praksu na manekenima i sredstvima za spasavanje. To nije teorija „na papiru“, već uvežbavanje postupaka u scenarijima maksimalno sličnim stvarnosti.

• Algoritam „Vidim — Zovem — Spašavam — Stabilizujem“: sopstvena bezbednost, pozivanje 112, izvlačenje iz vode.
• Procena stanja: svest, disanje, puls, znaci hipoksije i hipotermije.
• Praktične veštine: 5 spasilačkih udisaja, KPR 30:2, upotreba džepne maske i AED-a (automatski eksterni defibrilator).
• Prevencija komplikacija: postupci za minimizaciju rizika od odloženog (sekundarnog) utapanja.
• Upravljanje stresom: kako zadržati kontrolu i usmeravati postupke očevidaca.

Za koga je ovaj materijal

Za putnike, roditelje, instruktore, vodiče i sve koji provode vreme pored vode. U nastavku sledi kompletno uputstvo: od razumevanja tipova utapanja do detaljnog protokola prve pomoći i saveta o obuci na kursu.

Definicija jednostavnim rečima

Utapanje je situacija kada voda blokira normalno disanje osobe (zbog ulaska u disajne puteve ili refleksnog spazma), što dovodi do nedostatka kiseonika. Incident može završiti kao fatalan ili nefatalan — ali u oba slučaja su potrebne pravilne radnje i lekarski pregled.

Tipovi utapanja

U svakodnevnom govoru često se koriste izrazi „suvo“ i „sekundarno“ utapanje. Da ne bi došlo do zabune, zapamtite praktične razlike u nastavku.

• Aspiraciono utapanje: voda ulazi u disajne puteve → kašalj, penasti iscedak, šištanje pri disanju, plavičaste usne.
• Refleksno (bez značajne aspiracije): hladnoća ili iritacija izazivaju spazam glasnih žica → osoba ne može da udahne, brzo nastaje hipoksija.
• „Sekundarno“ (odložene komplikacije): nakon incidenta u vodi, posle nekoliko sati razvijaju se problemi sa disanjem (edem pluća, upala). Potrebno je posmatranje 24 sata.

Kako prepoznati da se osoba davi

Osoba koja se davi obično ne viče i ne maše rukama „za pomoć“. Njeni pokreti su nevoljni i usmereni samo na to da usta ostanu iznad vode.

• Telo je uspravno, bez vidljivog kretanja napred.
• Ruke udaraju po površini ili se šire u stranu, „kao da se oslanjaju na vodu“.
• Glava zabačena unazad, usta u nivou ili ispod površine, pogled „staklast“.
• Osoba povremeno nestaje pod vodom na 5–20 sekundi.

Znaci nakon izvlačenja iz vode (uznemirujući simptomi)

Čak i ako je osoba pri svesti, posmatrajte je najmanje 24 sata. Ispod su znakovi kod kojih je potreban odmah lekarski pregled.

• Pojačan kašalj, šištanje ili otežano disanje, gušenje u mirovanju.
• Plavičaste usne/noktiju, bol ili pritisak u grudima.
• Pospanost, konfuzija, promene u ponašanju, mučnina/povraćanje.
• Povišena temperatura, drhtavica, slabost.

Faktori rizika tokom odmora

Većina incidenata događa se zbog potcenjivanja uslova. Pre kupanja procenite okruženje — to višestruko smanjuje rizik.

• Hladna voda, jaki talasi, rip-strue (povratne struje).
• Skakanje u nepoznate vode, ronjenje sa molova i stena.
• Alkohol, umor, grčevi, dehidratacija, hipotermija.
• Neispravna ili nepravilno odabrana sredstva za spasavanje.
• Deca bez stalnog nadzora odraslih u dometu ruke.

Ključni zaključak

Ako „nešto izgleda pogrešno“ — ne oklevajte: pozovite pomoć, zovite 112, pripremite sredstvo za spasavanje (konopac, pojas, bova, daska, SUP) i delujte prema algoritmu iz sledećeg bloka. Vaša bezbednost je prioritet broj 1.

Prvo — vaša bezbednost i poziv za pomoć

Procijenite mesto: talasi, struja, udaljenost, temperatura vode, prisustvo spasilačkih sredstava. Glasno pozovite ljude, zatražite da pozovu 112 uz formulaciju: „Sumnja na utapanje, potrebna hitna pomoć i spasioci“. Ako imate bovu, dasku, konopac — iskoristite ih, u vodu ulazite samo ako ste sigurni u svoje sposobnosti i imate plutajuću podršku.

Bezbedno izvlačenje iz vode

Sa obale pružite dugi predmet ili konopac, oslonite se nisko. U vodi priđite sa leđa, pružite plutajući predmet i govorite kratko i jasno: „Držite se za bovu. Sve je pod kontrolom.“ Na plićaku okrenite unesrećenog na leđa, pridržavajući glavu i vrat.

Procena stanja za 10 sekundi

Proverite reakciju na glas i dodir. Otvorite disajne puteve (zabacite glavu unazad, podignite bradu) i procenite disanje najviše 10 sekundi: posmatrajte pokrete grudnog koša, slušajte i osetite vazduh na obrazu. Agonalni, pojedinačni udisaji nisu normalno disanje.

Ako nema normalnog disanja — započnite KPR

Kod utapanja prioritet je ventilacija. Napravite 5 spasilačkih udisaja, zatim pređite na cikluse kompresija i udisaja. Ako imate AED, odmah ga uključite i sledite glasovne upute.

• 5 spasilačkih udisaja: zaptite usta/masku, zatvorite nos, svaki udah ≈1 sekundu sa vidljivim podizanjem grudi.
• 30 kompresija → 2 udisaja (30:2): centar grudne kosti, dubina ≈5–6 cm, frekvencija 100–120/min. Potpuno vraćanje grudnog koša.
• Nastavite 30:2 dok se ne pojave znaci života, ne stignu lekari ili ne dođe do iscrpljenosti.

Ako diše, ali je bez svesti

Postavite osobu u stabilan bočni položaj, pratite disanje svake minute. Zagrevajte postepeno: skinite mokru odeću, pokrijte termoćebetom ili jaknom. Svaki slučaj utapanja zahteva lekarski pregled.

Kratak redosled postupaka

• Pozivam pomoć → 112, uključujem ljude, pripremam sredstva za spasavanje.
• Izvlačim bezbedno (sa obale/otpozadi, uz oslonac na bovu ili dasku).
• Procenjujem disanje ≤10 sek — da/ne.
• Nema disanja: 5 udisaja → 30:2 → AED.
• Ima disanja: stabilan položaj, toplina, posmatranje.

Šta ne treba raditi

Ne pokušavajte da „istisnete vodu iz pluća“ i ne gubite vreme na neefikasne radnje. Ne prekidajte KPR bez opravdanog razloga. Ne rizikujte život zaranjajući bez sredstava za plutanje.

Prvi minuti: šta uraditi odmah

Nakon izvlačenja osobe iz vode važno je brzo proceniti stanje i sprečiti pogoršanje. Čak i ako se unesrećeni osvestio, rizik od komplikacija ostaje tokom narednih sati. Vaš cilj je da obezbedite disanje, toplotu i mir do dolaska medicinske pomoći.

Kako postupati ako je unesrećeni pri svesti

Pomozite da sedne ili legne u polusedeći položaj — tako se lakše diše. Komunicirajte kratko i smireno, objašnjavajući svaku svoju radnju.

• Skinite mokru odeću, pažljivo obrišite peškirom, pokrijte ćebetom/termoćebetom.
• Dajte topao napitak u malim gutljajima (ako nema mučnine).
• Kontrolišite disanje, boju kože i stanje svesti na svakih nekoliko minuta.

Izbegavajte naglo zagrevanje (vruće kupke, intenzivni grejači) — to može izazvati opasne oscilacije krvnog pritiska. Zagrevajte postepeno.

Kako postupati ako je bez svesti, ali diše

Postavite u stabilan bočni položaj (položaj oporavka) kako biste sprečili aspiraciju povraćanog sadržaja. Glavu blago zabačenu, usta otvorena, pazite da jezik ne zatvori disajne puteve.

• Pratite disanje svake minute; pri pogoršanju — pređite na KPR.
• Podložite suve stvari/foliju ispod leđa kako biste smanjili gubitak toplote preko tla.

Znaci hipotermije: na šta obratiti pažnju

Čak i u toploj vodi telo brzo gubi toplotu. Kod dece i mršavijih osoba rizik je još veći. Pravovremeno prepoznavanje simptoma pomoći će da se izbegnu komplikacije.

• Jako drhtanje ili njegov nestanak (znak dubokog ohlađivanja).
• Plavičaste usne/nokti, bledilo, hladna koža.
• Konfuzija, malaksalost, pospanost, usporen govor.

Delujte nežno: dodajte sloj suve odeće, ćebad, topli napitak (ako je pri svesti), izbegavajte masažu i intenzivno zagrevanje ekstremiteta.

Kada je lekar obavezno potreban

Nakon bilo kog epizoda utapanja lekarski pregled je obavezan. Neke komplikacije (na primer, plućni edem) mogu se ispoljiti posle nekoliko sati.

• Bio je epizod gubitka svesti ili odsustva normalnog disanja.
• Uporan kašalj, zviždanje, gušenje/kratak dah, bol/stezanje u grudima.
• Pojava mučnine, povraćanja, temperature, pospanosti ili konfuzije.

Savet turistima

Držite pri ruci kompaktnu „vodenu“ apoteku: termoćebe, nitrilne rukavice, antiseptik, maramice, suva vreća/torba, lagani kišni pončo. I najvažnije — uvežbajte ove postupke na kursu prve pomoći kako biste automatizovali veštine.

Šta je „sekundarno“ utapanje jednostavnim rečima

Nakon incidenta u vodi osoba može izgledati bolje, ali tokom narednih sati u plućima se može razviti upala ili edem: mikrokapljice vode iritiraju tkivo, narušava se razmena gasova i dolazi do manjka kiseonika. Zato je nadzor od 24 sata nakon svakog epizoda utapanja — pravilo bez izuzetaka.

Kada očekivati simptome i na šta obratiti pažnju

Znaci se obično pojavljuju u roku od 1–24 sata. Ako je osoba gutala vodu, kašljala ili bila bez svesti — rizik je veći. Obratite pažnju na disanje, ponašanje i temperaturu.

• Pojačan kašalj, zviždanje ili otežano disanje, gušenje u mirovanju.
• Plavičaste usne ili nokti, bledilo, hladan znoj.
• Pospanost, konfuzija, neuobičajena slabost ili razdražljivost kod dece.
• Bol/stezanje u grudima, mučnina ili povraćanje, povišena temperatura.

Šta raditi do dolaska lekara

Ako se pojavi makar jedan od simptoma — odmah pozovite 112. Posadite osobu u polusedeći položaj, smirite je i ograničite fizičku aktivnost. Obezbedite svež vazduh, otkopčajte usku odeću, pratite disanje i stanje svesti.

Kućni nadzor: kako pravilno posmatrati

Ako su lekari dozvolili kućni nadzor, dogovorite se da neko ostane budan tokom prvih sati. Merite temperaturu, pratite boju kože, ritam disanja i nivo energije. Pri najmanjem pogoršanju — odmah u bolnicu.

• Obezbedite toplotu i mir, toplo piće u malim gutljajima (samo ako je pri svesti).
• Ne dajte alkohol ili sedative — oni prikrivaju simptome.
• Izbegavajte fizičke napore i tople kupke istog dana.

Zaključak za turiste

„Sve je prošlo“ — opasna iluzija nakon incidenta u vodi. Pravilo tri koraka: nadzor 24 sata → pažnja na disanje i ponašanje → nizak prag za odlazak lekaru. To su jednostavni postupci koji spasavaju život.

Praktična korist: veštine koje funkcionišu u stvarnosti

Kursevi prve pomoći nisu teorija „za svaki slučaj“. Vežbate postupke na manekenima i sa realnim spasilačkim sredstvima: od izvlačenja iz vode do KPR-a i rada sa AED-om. Tako se formira mišićna memorija koja smanjuje zbunjenost u kritičnom trenutku.

Šta ulazi u tipičan kurs

Program se može razlikovati među centrima za obuku, ali obično obuhvata osnovne module bezbednosti na vodi i predbolničke pomoći.

• Procena bezbednosti akvatorijuma, pozivanje 112, saradnja sa spasiocima.
• Tehnike bezbednog približavanja i održavanja osobe koja se davi, upotreba bova/daski/SUP-a.
• Algoritam pri utapanju: 5 spasilačkih udaha → 30:2 → AED.
• Stabilan bočni položaj, prevencija hipotermije, nadzor nakon incidenta.
• Posebnosti pomoći deci i pri sumnji na povredu vrata.

Formati učenja

Birajte format prema svojim putovanjima i rasporedu. Najbolji efekat daje kombinovana nastava: onlajn teorija + praksa sa instruktorom.

• Intenzivna nastava uživo: 1–2 dana sa trenažerima, ulogama i radom u vodenom okruženju (bazen/plaža).
• Kombinovani: onlajn teorija (video/testovi) i oflajn praksa od nekoliko sati.
• Prošireni moduli: za instruktore aktivnosti (SUP, kajak, jedrenje, ronjenje).

Sertifikacija i obnavljanje veština

Nakon uspešno položenog praktičnog dela i testa dobijate sertifikat (rok važenja obično 1–2 godine). Preporučuje se ponovno pohađanje kursa ili kratak „update“ — protokoli se ažuriraju, a veštine bez vežbe „ispare“.

Kako izabrati pouzdan kurs

Pre uplate obratite pažnju na nekoliko jednostavnih kriterijuma — tako štedite vreme i dobijate kvalitetnu pripremu.

• Akreditacija/reputacija: proverite utiske polaznika, iskustvo instruktora, postojanje vodenog modula.
• Praksa, a ne samo predavanje: u programu moraju biti manekeni, vežbe sa AED-om, izvođenje „5 udaha“.
• Male grupe: 6–10 osoba po instruktoru — više vremena „u rukama“.
• Lokalnost: kursevi pored voda/bazena su korisniji za turiste.

Koliko traje i šta pripremiti

Osnovni kurs obično traje od nekoliko sati do jednog dana, prošireni — do dva. Ponesite udobnu odeću, flašu vode, beležnicu, a po potrebi — kupaću opremu za vodeni modul.

Zaključak

Kurs prve pomoći pri utapanju je investicija u bezbednost putovanja. Naučićete da delujete jasno, brzo i bezbedno za sebe i bližnje. I najvažnije — steći ćete samopouzdanje koje se u kritičnom trenutku pretvara u spašen život.

Kako pronaći kurseve u inostranstvu

Počnite od proverenih medicinskih centara za obuku u zemlji boravka: nacionalnih Društava Crvenog krsta/Polumeseca, privatnih akreditovanih trening centara, vodenih klubova (ronjenje, jedrenje, SUP). Birajte programe u kojima postoji vodeni modul i vežbanje KPR-a sa akcentom na utapanje.

• Pretrage: “first aid drowning course”, “water rescue course”, “CPR AED course + city”.
• Lokalne plažne službe: spasilačke stanice, ronilački centri, jedriličarske škole često imaju sopstveni blok obuke.
• Hoteli/odmarališta: na recepciji proverite partnerske treninge i popuste za goste.

Međunarodno priznati sertifikati

Za putnike su najpraktičniji kratki intenzivi sa praksom i sertifikacijom na engleskom ili jeziku zemlje. Ispod su primeri programa koje je lako naći u turističkim regionima.

• Red Cross / Red Crescent (Crveni krst): osnovna prva pomoć + CPR/AED, ponekad vodeni modul.
• EFR (Emergency First Response): Primary & Secondary Care, često se nudi uz ronilačke kurseve.
• PADI Rescue Diver (za ronioce): fokus na spasavanju u vodi + obavezan EFR sertifikat.
• RLSS / Lifeguard (po pojedinim zemljama): spasilačke kvalifikacije sa akcentom na vodu.

Jezičke i kulturne nijanse

Pitajte za jezik obuke i materijala. Ako nema engleskog/ukrajinskog — raspitajte se o prevodu, piktogramima ili dvojezičnim skriptama. Na treningu uvežbajte ključne komande (“Call emergency”, “Start CPR”, “Bring AED”) kako biste u realnoj situaciji delovali sigurno.

Obratite pažnju na lokalna pravila bezbednosti na vodi: obeležavanje plaža zastavicama, zone za surf/plivanje, zahteve za spasilačke prsluke na SUP daskama i kajacima, radno vreme spasilačkih punktova.

Kako proveriti pouzdanost centra za obuku

Pouzdan centar objavljuje program, trajanje, odnos instruktora i polaznika, listu trenažera (manekeni, AED-trener, bove/daske) i uslove sertifikacije. Zatražite primer sertifikata i proverite da li uključuje vodeni scenario.

• Postoji praksa na manekenima i vežbanje „5 spasilačkih udaha“.
• Sertifikat ima rok važenja i preporuku za resertifikaciju.
• Grupe su male: 6–10 osoba po instruktoru — više „rada rukama“.

Hitni brojevi u popularnim destinacijama

Zabeležite lokalni broj hitne pomoći i navedite tačnu geolokaciju prilikom poziva. U EU funkcioniše 112; u SAD i Kanadi — 911; u Velikoj Britaniji — 999 ili 112; u Australiji — 000; na Novom Zelandu — 111.

Savet za turiste

Planirate vodene aktivnosti (jedrenje, ronjenje, surf)? Izaberite kombinovani format: onlajn teorija pre puta + praktični modul u zemlji odmora. Tako ćete učvrstiti znanje u realnim uslovima i uskladiti se sa lokalnim pravilima.

Ponašanje pored vode: jednostavna pravila koja zaista funkcionišu

Najviše incidenata dešava se zbog potcenjivanja uslova ili prevelikog samopouzdanja. Pre ulaska u vodu pregledajte plažu, obratite pažnju na zastavice, struje, talase, prisustvo spasilačkog punkta i bova koje označavaju granice. Plivajte uz obalu, ne prelazite brodski prolaz.

Izbegavajte kupanje sami, posebno na neosvetljenim mestima i noću. Nakon konzumiranja alkohola — ne ulazite u vodu. Ako osetite grč — okrenite se na leđa, „prodrmajte“ stopalom, pozovite pomoć i polako se uputite ka obali.

Minimalni „vodeni set“ u rancu

Mala prva pomoć i nekoliko korisnih sitnica skoro da ne dodaju težinu, ali značajno povećavaju bezbednost.

• Termo ćebe (izotermička folija), nitrilne rukavice, antiseptik.
• Mikrofiber peškir, lagana kabanica/pončo, rezervna suva majica.
• Zaštita od sunca (krema, kačket/šešir), boca vode sa elektrolitima.
• Mali konopac/užad od 5–10 m ili bacajući konopac za pomoć sa obale.
• Zviždaljka i baterijska lampa, vodootporna futrola za telefon.

Deca i voda: nadzor na dohvat ruke

Dete može da se utopi tiho i za nekoliko sekundi. Kada je dete u vodi — odrasla osoba ne gleda u telefon, ne čita i ne odvraća pažnju. Za malu decu — samo bazeni sa postepenim ulaskom, prsluk/naduvne narukvice ne zamenjuju nadzor.

Naučite ih osnovnim pravilima: ne trčati po mokrim pločicama, ne skakati u nepoznatu vodu, odmah obavestiti odraslog ako neko „čudno reaguje“ u vodi.

Plan hitne komunikacije i geolokacija

Pre kupanja proverite bateriju telefona i dostupnost mreže. Unapred sačuvajte lokalni broj hitne pomoći (u EU — 112). Uključite deljenje lokacije; na plažama zapamtite broj spasilačkog punkta ili najbliži orijentir (kafić, mol, bova br.).

Mali ček-list pre ulaska u vodu

1) Proceni uslove (zastavice/talasi/struje) → 2) Imaš partnera → 3) Trijezan i odmoran → 4) Znaš dubinu i izlaze → 5) Dete — pod nadzorom „na dohvat ruke“.

Korisna navika

Uvedite kratki brifing za porodicu pre svakog kupanja: gde se kupamo, šta je „signal opasnosti“, ko zove 112, ko trči po spasioca. Oduzima minut, ali u kritičnom trenutku štedi dragocene sekunde.

Infografika „Algoritam spasavanja pri utapanju“

Vizuelna šema pomaže da se zapamti redosled postupaka bez suvišnog teksta. U njoj su istaknuta četiri ključna koraka: Bezbednost → Izvlačenje → Provera disanja → 5 udaha + 30:2 → AED. Preporuka: sačuvajte infografiku u telefonu i odštampajte malu verziju za putnu apoteku.

Spisak za brzi pristup

Kratke kartice formata A6 odlično funkcionišu u stresnim situacijama: minimum reči, maksimum akcije. Napravite dve: za odrasle i za decu. Dodajte lokalne brojeve hitne pomoći i ime najbližeg spasilačkog punkta.

Šta uključiti u spisak

1) „Zovem → 112“ i navodim lokaciju; 2) Bezbedno izvlačenje (konopac/bova/daska); 3) Provera disanja ≤10 sek; 4) 5 spasilačkih udaha; 5) 30 kompresija : 2 udaha (100–120/min, dubina 5–6 cm kod odraslih); 6) AED — uključiti, slušati uputstva; 7) Stabilan položaj i toplina, ako diše.

Obrazovni video materijali (šta tražiti)

Na video zapisima lako je videti pravilnu tehniku: položaj ruku, dubinu kompresija, ritam i zaptivanje pri udahu. Tražite izraze poput “CPR for drowning adult/child”, “rescue breaths first for drowning”, “AED trainer demo”. Birajte snimke gde instruktor demonstrira na manekenu uz objašnjenje.

Posteri za bazene/apartmane

Ako iznajmljujete vilu sa bazenom ili putujete sa decom, postavite pored vode jednostavan poster: „Ne skači u nepoznatu vodu“, „Dete — na dohvat ruke“, „112 — broj za hitne slučajeve“. Vizuelni podsetnici podsećaju čak i odrasle na oprez.

Kako samostalno vežbati (van kursa)

Dogovorite se sa porodicom za „petominutni brifing“ pre kupanja: ponovite algoritam i „ko šta radi“. Jednom mesečno odradite na suvom 2–3 ciklusa 30:2 na jastuku ili manekenu, vežbajte hvatanje i podizanje brade za otvaranje disajnih puteva.

Mali set za kućni trening

Jeftin filmski ventil/džepna maska, metronom-aplikacija (za ritam 100–120/min), tajmer od 10 sekundi za proveru disanja i odštampani spisak — dovoljno je da održavate veštine između zvaničnih kurseva.

Glavna ideja

Utapanje se dešava tiho i brzo. Onaj ko zna algoritam postupanja i vežbao je, pretvara paniku u jasan niz koraka: sopstvena bezbednost → izvlačenje → procena disanja → 5 udaha → 30:2 → AED. Upravo ove veštine najčešće odlučuju o ishodu pre dolaska medicinskih službi.

Šta ste već dobili iz ovog teksta

Dobili ste strukturisano objašnjenje tipova utapanja, znakova, korak-po-korak protokol prve pomoći, savete za nadzor nakon incidenta, smernice za izbor kurseva i praktičan „vodni set“ za putovanja.

Šta uraditi danas

Izaberite realan korak i sprovedite ga — mala akcija je bolja od idealnog plana za kasnije.

• Sačuvajte u telefonu infografiku algoritma i lokalni broj hitne pomoći (u EU — 112).
• Dodajte u ranac termoćebe, rukavice, pištaljku i vodootpornu futrolu za telefon.
• Prijavite se na kurs prve pomoći (mešovito: onlajn teorija + praksa sa instruktorom).

Kada obavezno potražiti lekara

Posle bilo kog slučaja utapanja ili ako je došlo do gubitka svesti, problema sa disanjem, bola u grudima, pospanosti ili povraćanja — potreban je lekarski pregled. Simptomi se mogu pojaviti u narednih 1–24 sata.

Završni savet

Neka bezbednost postane navika: kratak porodični brifing pre kupanja, pravilo „dohvata ruke“ za decu, treznost u vodi i redovno osvežavanje veština. Jednostavno je, nije skupo i — da, to spasava živote.